Наши ученици својим свакодневним залагањем, трудом, успесима које постижу, васпитањем и лепим манирима када се ван школе било где појаве плене срца и душе свих нас који се њима свакодневно бавимо и целим срцем дајемо, али и многобројних других људи који први пут имају прилику да се са ученицима са сметњама у развоју сусретну, упознају и увере колико су посебни, али посебни на најдивнији начин.
Мало ко размишља о томе шта све они могу, насупрот честом истицању онога што не могу, стога делимо песму коју је написала мама наше ученице Лене – Маја Векерле, у жељи да свима скренемо пажњу на то колико свет без њих не би био исти, колико су посебни и неопходни.
Ми смо цвећари, шивачи, штампари, бравари.
Ми смо цвећари, шивачи, штампари, бравари.
Без нас свет не би био овакав, ми смо му потребни.
Сваки шaв, сваки цвет, сваки штампани лист
Са собом носи понеку поруку.
Наше руке претварају идеју у материју
Рукама нашим, снови се остварају,
Свако наше дело оставља траг у времену.
На капији једног доктора,
У канцеларији неког директора,
У конференцијској сали…
Ми смо цвећари, шивачи, штампари, бравари.
Без нас свет не би био овакав, ми смо му потребни.
Ми смо градитељи сваког дана.
Од јутра, до мрака сви се на наш рад ослањају.
О нама често не мисле – а без нас људи не могу.
Баш сваког тренутка у свакоме дану:
док ујутру читају новине,
док журе на аутобус,
док обављају своје радне задатке.
Кад су код лекара или зубара,
Kад су у позоришту или ресторану,
У вртићу, школи или на факултету…
Ми смо цвећари, шивачи, штампари, бравари.
Без нас свет не би био исти, ми смо му потребни.
